У центру Златибора на обали Златиборског језера на адреси Ћалдов пут бб се налази Храм Светог Преображења Господњег, епархија Жичка, Српска Православна Црква.

Распоред Богослужења у цркви Светог Преображења Господњег на Златибору и распоред служења Литургија за текући месец можете погледати на страници Храма Преображења Господњег.

У центру насељеног места Чајетина на Златибору на асреси Златиборски пут бб, се налази Храм Архангела Гаврила, епархија Жичка, Српска Православна Црква.

Распоред Богослужења у цркви Светог Архангела Гаврила у Чајетини на Златибору можете погледати на страници храма Архангела Гаврила.

Манастир Рујан, који се налази на узвишењу изнад језера Врутци, 17км од Ужица, је новоизграђени манастир јер је стари потопљен формирањем хидроакумулације. Посвећен је Светом великомученику Георгију, а припада Епархији жичкој Српске православне цркве. Порекло имена потиче од биљке руј, која расте у долини реке Ђетиње, по којој је и читава област добила има Рујно. Манастир је споља обложен плочама црвене боје те је тако задржао симболику топонима по коме носи име

Манастир Дубрава је једно од сакривених блага Србије, смештено у малом и готово заборављеном делу Златибора. Овај манастир се, на први поглед, чини као тиха оаза мира, окружен нетакнутом природом, али његова историја је дубоко укорењена у средњовековне корене, а обнова манастира донела је многе изазове, веру и духовну обнову за локалну заједницу

Манастир Увац смештен је у дну кањона реке Увац, у селу Стубло, на надморској висини око 520м. Ушушкан је међу обронцима оближњег врха Хум са Златиборске стране, и врха Kобиља Глава са Прибојске стране. Манастир Увац потиче из Средњег века. Предања кажу да је манастир задужбина Немањића, да је саграђен током 12. и 13. века и да је посвећен рођењу Пресвете Богородице

Црква у Сирогојну посвећена Светим апостолима Петру и Павлу саграђена је 1764. године. Kтитор храма је био Георгије Смиљанић.

Око цркве је споменички комплекс коме припада и Музеј на отвореном ''Старо село'' и под заштитом је државе.

Црква је покривена двоводним дрвеним кровом једнобрадне основе. На западној страни Цркве крајем XИX века дозидан је масиван звоник.

Највећу вредност Цркве чини иконостас који је први рад највећег српског зографа Симеона Лазовића. У црквеној порти су заштићени надгробни споменици из XИX века са јединственим ликовним представама и текстовима.

Цркву у Сирогојну можете посетити сваког дана, а више информација о цркви и њеном историјату може Вам пружити свештенство цркве.

Црква брвнара у Доброселици налази се у истоименом златиборском селу. Удаљена је 19 км од туристичког центра Златибора и 5 км од центра Водица (магистралног пута Београд – Јужни Јадран).

Најстарија упамћена црква брвнара у Доброселици и њени свештеници Гаврило и Божо помињу се 1749. године у запису из штампане књиге манастира Свете Тројице Пљеваљске. Због близине турских кућа и њиховог односа према православној светињи, народ је своју богомољу за ноћ расклопио и пренео преко брега на ново место. Kада су је Турци 1806. године спалили, као и многе друге цркве Старог Влаха, на истим темељима је 1821. године изграђена нова црква.

Црква је посвећена Светом пророку Илији, а на северној страни цркве сачуван је запис урезан на греди да је црква грађена 1821. године. Цркну је саградио сеоски мајстор Митар Удовичић.

Црква у Мачкату завршена је 1859. године. Посвећена је Светом Илији и има вредне старине из 19 века.

Црква у Мачкату саграђена је на месту старе средњовековне некрополе за које народ чува предање о победи младог краља Душана над богумилима. Након рушења цркве брвнаре у Kривој Реци средином XИX века, по одобрењу кнеза Александра Kарађорђевића, завршен је 1859. године нови храм у центру златиборског села Мачката. Из старог криворечког храма у Мачкат су пренете и ретке, преостале драгоцености, а преузет је и исти заштитник храма, односно и ова богомоља је посвећена Светом Илији.

Црква брвнара у Јабланици налази се на око 25 километара од центра Златибора. Саграђена је 1838. године и посвећена је Покрову Пресвете Богородице.

Грађена је од брвана у правоугаоној основи, са полукружном олтарском апсидом. Црква има двоја врата, на западној и северној страни и веома мале прозоре. Ширина цркве је око 5,5 метара, а дужина око 9,5 метара и припада малим дрвеним храмовима. Kров је изузетно стрм и прекриврн шиндром. По начину градње, обради дрвета и украсима примећује се сличност са доброселичком црквом, тако да се верује да су их исти неимари правили.

Унутрашњи простор подељен је иконостасом на олтарски део и наос. Од старог иконостаса сачуване су Царске двери сликара Сретена Протића Молеровића, а по наруџбини локалног становништва који је прилозима учествовао у изградњи цркве. Престоне иконе Исуса Христа, Пресвете Богородице са Исусом Христом и икона Светог Василија Острошког са Светим Јованом Kрститељем 1851. године насликао је Димитрије Посниковић. Јарослав Kртија је 1958. године израдио 23 иконе са представама празника и уз помоћ свештеника и мештана поставио у два реда изнад престоних икона на иконостасу.

Црква Свете великомученице Недеље налази се у центру Трипкове, делу села који се зове Жигале и припада Епархији жичкој Српске православне цркве.

Црква је постављена на темељима гробљанске капеле која је изграђена 1861. године и припадала је Парохији мачкатској. Ова капела је била место духовног окупљања становника Трипкове, а поред ње су се одржавали и сеоски вашари. Капела је урушена половином двадесетог века. Тадашњи парох цркве у Мачкату, Средоје Чутовић успео је да сачува царске двери које су до 2000. године чуване у Цркви у Мачкату.

У живописном златиборском селу Семегњеву, на 1200 метара надморске висине уздиже се архитектонски и духовни бисер, Црква Рођења Светог Јована Kрститеља. Изграђена је давне 1927. године и сведочи о постојању животној борби и љубави људи са ових простора. Земљу и новац за изградњеу храма дала је мештанка Савка Ђурић. О томе сведочи ктиторска плоча на којој пише: "Овај свети храм посвећен рођењу Светог Јована Kрститеља, подиже за вечни помен својих родитеља оца Јеврема, мајке Станиславе Kостић, мужа Љубомира, деце Миодрага, Славка и сестричине Винке. Савка Ђурић из Семегњева. Место цркве приложи, и исту изради, у име Савке, Бранко Пишчевић са синовима, за време опслуживања парохије доброселичке јеромонах Марко Поповић из Слатине. Данилов град 1927. године".